Sin me je poslao u starački dom "na odmor", a kad sam se vratila posle sedam dana, na mestu moje kuće bila je samo prazna livada

Celo leto sam provela kuvajući džemove i spremajući zimnicu za mog jedinca, Dragana. Sve što sam imala, dala sam njemu. Prodala sam njive da mu završim fakultet, ćutala sam kad mi je snaja zabranila da ulazim u njihovu dnevnu sobu "u radnoj odeći".

Prošlog ponedeljka, Dragan je došao sa osmehom koji nisam videla godinama. "Majka, rezervisao sam ti sedam dana u jednom prelepom odmaralištu na planini. Da se odmoriš, da te maze i paze, zaslužila si."

Srce mi je bilo puno. Mislila sam – konačno je video moj umor. Spakovala sam jednu torbu, poljubila prag svoje kuće koju je moj pokojni suprug gradio kamen po kamen, i otišla.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Tamo, u tom "odmaralištu", shvatila sam da je to zapravo starački dom. Sestre su me gledale sa sažaljenjem. Telefon mi je bio isključen, Dragan se nije javljao. Sedmog dana, sela sam u autobus i vratila se, uprkos bolu u nogama. Želela sam samo svoju postelju i miris svoje bašte.

Ali, kad me je taksi ostavio u mojoj ulici, vrisnula sam tako jako da su komšije istrčale na kapije.

Moje kuće nije bilo.

Tamo gde je do pre sedam dana stajao moj dom, sada je bila samo ravna, prekopana zemlja. Čak su i voćke posečene. Bageri su još uvek bili tu, a moj sin je stajao sa nekim ljudima u odelima, držeći u ruci fasciklu.

"Dragane! Šta je ovo?! Gde je moja kuća?!" jecala sam, padajući u prašinu.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

On mi je prišao, bez trunke kajanja u očima. "Majka, zemlja je vrednija bez ove stare ruševine. Potpisala si mi punomoćje pre mesec dana, sećaš se? Kad si mislila da potpisuješ papire za novu penziju. Prodao sam plac investitoru za zgradu. Dobićeš jednu garsonjeru u suterenu kad sve bude gotovo. Do tada, dom ti je plaćen."

Gledala sam u čoveka kojeg sam rodila, a videla sam stranca. Ali Dragan je zaboravio jednu stvar. Moj pokojni muž, stari kovač, bio je čovek koji nikome nije verovao.

Sutradan, dok je Dragan slavio sa investitorima u kafani, pozvala sam starog porodičnog advokata.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Milice", rekao mi je on preko telefona, "Dragan je prodao vazduh. Ta kuća i plac su pod sudskom zabranom otuđenja još od 1998. godine, jer je tvoj muž ostavio tajni testament u sefu banke. Ti si uživalac, ali on ne može da proda ni kamen bez tvog otiska prsta... a punomoćje koje ti je podmetnuo važi samo za tvoju penziju, ne i za imovinu."

Investitori su saznali istinu sat vremena kasnije. Dragan ne samo da je ostao bez miliona koje je već počeo da troši, nego mu sada preti zatvor zbog prevare i falsifikata.

Danas sedim u komšijinoj bašti i gledam u tu praznu livadu. Kuće nema, ali nema više ni sina. Kažu da me traži, da moli za oprost jer mu "zelenaši vise nad glavom". Ja samo ćutim i milujem stari ključ u džepu – ključ kuće koja više ne postoji, ali koja mu je na kraju presudila.