Svekrva mi je dala kovertu na dan useljenja, mislila sam da je novac, a unutra je bio papir koji mi je uništio život
Godinama smo Marko i ja sanjali o svom krovu nad glavom. Dok su naši vršnjaci išli na letovanja i kupovali automobile, mi smo svaki dinar ostavljali sa strane. Radila sam u dve smene, on je vikendima pomagao na gradilištima. Njegova majka, a moja svekrva, Bosiljka, uvek je govorila: "Samo vi deco štedite, majka će pomoći kad dođe vreme, neću ja to u grob poneti."
Konačno je došao taj dan. Kupili smo mali stan na periferiji, nameštaj je mirisao na novo, a ja sam planirala gde ću staviti krevetac, jer sam tada već bila u trećem mesecu trudnoće.
- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -
Pozvali smo uže porodice na skromni ručak da proslavimo useljenje. Bosiljka je stigla poslednja, svečano obučena, sa onim njenim zagonetnim osmehom koji mi je uvek ledio krv u žilama, mada sam se trudila da je volim.
"Evo, deco, da ne kažete da majka misli samo na sebe," rekla je i pružila mi plavu, kovertu. "Ovo je vaš mir."
Ruke su mi drhtale. Mislila sam da je unutra novac za opremanje bebine sobe ili možda darovni ugovor za onaj plac na selu o kojem je pričala. Otvorila sam je pred svima.
Unutra nije bio novac. Unutra je bio Ugovor o doživotnom izdržavanju.
- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -
Dok sam čitala redove, noge su mi otkazale pa sam sela na neotpakovanu kutiju. Moj muž, moj Marko, potpisao je taj papir pre mesec dana, a da mi reč nije rekao. Ugovor je glasio: Bosiljka mu prepisuje staru, ruiniranu kuću u kojoj ona živi, a on se obavezuje da će je doživotno izdržavati, plaćati joj sve troškove, lekove, pa čak i da će se ona, ako se razboli, useliti u naš novi stan kako bismo je negovali.
"Pa to je tvoj mir, snajka," procedila je dok je srkutala kafu. "Sad znate da Marko ima i svoju imovinu, a ne samo ovo što ste zajedno sklepali. A i ja znam da neću ostariti sama."
Pogledala sam Marka. On je oborio pogled. "Milice, to je bila jedina šansa da dobijemo tu kuću kasnije, da je ne uzmu njene sestre... Nisam znao da će tražiti da se useli kod nas ako onemoća."
- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -
Shvatila sam jezivu istinu: on je prodao našu privatnost i mir našeg nerođenog deteta za obećanje stare ruševine. Naša plata, od koje smo planirali da živimo, sada je zakonski bila vezana za njene prohteve.
Te noći, dok je Bosiljka spavala u našoj novoj dnevnoj sobi jer je "previše popila pa ne može kući", ja sam u kupatilu plakala preko trudničkog stomaka. Ali pravi šok je usledio ujutru.
Našla sam njen telefon na stolu dok je bila u toaletu. Stigla je poruka od njene sestre: "Jesi li ih naterala da potpišu? Sad si sigurna, ne mogu te izbaciti čak i kad prodaš onu tvoju staru kuću kao što smo se dogovorile."
Prodala je kuću? Pa šta je onda prepisala Marku? Shvatila sam da nas je uvukla u pravnu zamku iz koje nema povratka, a moj muž je bio njen glavni saučesnik.
Primjedbe