Oleg je pobegao od kuće jer je mrzeo svoju majku. I tek kada je ona umrla, saznao je celu istinu o njoj i očigledno se ukamenio.

Oleg je od detinjstva mrzeo svoju majku. Imala je fizičku manu – kratku ruku, zbog koje su se dečaci još od malih nogu rugali njemu. Još iz vrtića Oleg je slušao podsmehe od drugih dece zbog svoje majke. Počeo je da mrzi svoju majku. Oduvek je sanjao da pobegne od kuće i nikada se ne vrati, da je nikada više ne vidi.

A ona je ceo svoj život posvetila sinu. Vreme je brzo prolazilo. Majka Marina nije ni primetila kako je njen sin završio školu i polagao prijemne ispite na univerzitetu u Kijevu. Oleg je bio veoma srećan jer je napokon mogao da pobegne iz tog grada. Rekao je da se nikada više neće vratiti. I tako je i bilo. Oleg je otišao da studira ono o čemu je oduvek sanjao. Tamo je našao ljubav svog života, oženio se i dobio dobar posao. Njegov život je postao savršen.

Sada ima prelepu ženu i dva sina, radi u prestižnoj firmi i ima sve što je oduvek želeo. Samo što o svojoj majci nije razmišljao. Tokom svih tih godina, nije posetio svoj rodni grad niti svoju majku. A razgovarao je sa njom telefonom samo nekoliko puta, i to samo kada je majka zvala.

A jednog dana, bez najave, njegova stara majka je došla da ga poseti. Nije je video već mnogo godina, a svoje unuke je video samo na fotografijama. Oleg nije bio srećan što vidi svoju majku. Kao i obično, umesto ljubaznih i srdačnih reči, samo je ljutito pitao zašto je došla.

A Marina mu je rekla da oseća da će uskoro otići, pa je došla da se oprosti od njega i unuka. Olegovi su ga ti razgovori samo oterali još dalje, pa je pokušao što pre da izvede majku iz njihovog doma.

Kupio joj je kartu za povratak kući i čak je odvezao na stanicu. Nakon nekog vremena dogodila se tragedija – Marina je umrla. O ovoj tužnoj vesti obavestila ga je Marinaina komšinica. Oleg nije imao hrabrosti da dođe na majčin sahranu, već samo na četrdeseti dan.

Put do groblja i majčine grobnice pokazivala mu je komšinica. Dok su bili u automobilu, ispričala mu je jednu vrlo zanimljivu priču.

Ispostavilo se da je Oleg imao samo godinu i po kada su njih dvoje sa majkom doživeli nesreću. Automobil je direktno udario u njih, a za volanom je bio pijan muškarac. Marina je, da bi njen sin bio siguran, celu udarac primila na sebe. Zbog toga je, nakon mnogih operacija, morala da skraći svoju levu ruku. Oleg je odmah postao bled. Počeo je da se stidi i bude užasno tužan zbog svoje ponašanja, jer je on uništio njen život. Ali bilo je prekasno. Oleg je gotovo do noći stajao pored majčine grobnice i molio je za oproštaj. Znao je da ga je ona oprostila, ali u njegovoj duši je bilo jako teško i sramno zbog svojih reči i postupaka.