Otac mi je svake srede ostavljao 20 maraka na kuhinjskom stolu: Ismevao sam ga jer je „stari škrtac“, a kad sam nakon dženaze otvorio njegovu drvenu škrabiju, srušio sam se od sramote

Otac mi je svake srede ostavljao 20 maraka na kuhinjskom stolu: Ismevao sam ga jer je „stari škrtac“, a kad sam nakon dženaze otvorio njegovu drvenu škrabiju, srušio sam se od sramote

Moj otac Omer bio je čovek starog kova. Radio je u fabrici 40 godina, nosio iste cipele dok im se đonovi ne bi istanjili kao papir, i nikada nije kupio ništa što mu nije bilo „preko glave“ neophodno. Ja sam, s druge strane, bio mlad, željan dokazivanja i brzog života. Često sam mu se podsmevao, govoreći da je ostao zaglavljen u prošlom veku.

Svake srede, nakon što bi podigao penziju ili neku sitnu zaradu od nadnice, ostavljao bi 20 maraka na stolu pored moje kafe. "Evo, sine, neka ti se nađe za gorivo ili kafu s društvom," rekao bi tiho.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Ja bih te pare uzimao s podsmehom. "Šta ću s 20 maraka, babo? Pa to mi nije ni za pola večere," dobacivao bih mu, dok bi on samo ćutao i polako odlazio u svoju sobu da čita novine. Smatrao sam ga škrtim jer nam nikada nije priuštio luksuz, a kuća je uvek bila skromna, skoro siromašna.

Prošlog meseca, otac je iznenada preselio. Ostala je prazna stolica i tišina koja ujeda za srce. Dok sam raščišćavao njegove stvari, u dnu starog ormara pronašao sam malu drvenu škrabiju sa ključem koji je uvek nosio oko vrata.

Kad sam je otvorio, zanemeo sam. Unutra nije bilo blago, već gomila malih, uredno složenih papirića. Bile su to uplatnice. Svaka je glasila na moje ime.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Godinama, dok sam ja trošio na provode i gluposti, moj otac je svakog meseca uplaćivao ratu za moj studentski kredit za koji sam mislio da je „nekako otpisan“. Uplaćivao je doprinose za moje zdravstveno dok sam bio nezaposlen, a ja to nisam ni znao. Ali ono najgore je bilo na dnu.

Pronašao sam ugovor sa lokalnim kamenorescem. Otac je, odvajajući od svojih usta, godinama otplaćivao mermernu ploču za grob moje majke, jer mu je bila želja da počiva „kako dolikuje“, a nije hteo da mene opterećuje troškom. Pored ugovora je stajala cedulja: "Sinu mom, da mu ne ostane dug kad mene ne bude. Neka ide čistog obraza kroz svet."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Shvatio sam da je onih 20 maraka svake srede bilo sve što mu je ostajalo nakon što bi poplaćao moje brige. On je gladovao da bih ja imao „za kafu“, dok sam ga ja nazivao škrticom.

Sedeo sam na podu te hladne sobe i plakao kao dete. Sada imam novca, imam i auto i skupa odela, ali bih dao sve na svetu da mogu vratiti samo jednu sredu. Da mu vratim onih 20 maraka, zagrlim ga i kažem: "Izvini, babo, ti si bio najbogatiji čovek kojeg sam poznavao."

Čuvajte svoje roditelje dok su živi. Njihova tišina često krije žrtvu koju mi, u svom ponosu, ne umemo da vidimo dok ne postane prekasno.