Nikada nisam zaboravila trenutak kada sam stajala na venčanju svoje najbolje prijateljice. Sećam se njenog prelepog osmeha, bijele haljine koja je sjajila pod svetlima, i njene ruke koja je držala svog izabranika kao da je to najvrednija stvar na svetu. Bila je to savršena scena. Ipak, nešto nije bilo u redu.
Dok je sve prolazilo, njena sestra, koja je bila kuma, nije mogla da sakrije suze. Stajala je sa strane, pokušavajući da se ponaša kao da je sve u redu, ali su suze polako počele da teku niz njeno lice. Niko nije znao zašto, ali ja sam to primetila. Nije mogla da zaustavi plač.
Dok su svi gledali u mladence, ja sam prišla i tiho je pitala:
„Šta nije u redu?“
Nije odmah odgovorila, samo je gledala u prazno, a onda je ispričala nešto što je izmenilo sve što sam mislila da znam o njenoj porodici.
„Nikada nisam želela da budem tu“, rekla je, suzama se borila da ih zadrži, „Ona je bila moja najbolja prijateljica, ali… Nikada nisam želela da ona bude sa njim.“
Shvatila sam u tom trenutku. Mnoge stvari su bile skrivene, neizrečene, bolne. Njena sestra je zapravo volela njenog sadašnjeg muža mnogo pre nego što su se oni venčali. Kroz godine su pokušavali da zadrže to u tajnosti, ali sada, dok je stajala na njenom venčanju, nije mogla da sakrije svoja osećanja.
„Ali ona ga voli“, rekla je, duboko uzdahnući, „i ja želim da bude srećna. Samo… ponekad mislim da je sve to bilo previše za mene.“
Taj trenutak me duboko potresao. Iako je to bio njihov posebni dan, ta sestra nije mogla da se oslobodi svojih dubokih emocija. Poželela sam joj da se oslobodi tog bola, ali sam takođe shvatila da život nije uvek jednostavan. I nisu svi naši ljubavni izbori uvek ono što želimo.
Svet nije uvek crno-beli, a ljubav ponekad dolazi u oblicima koje nismo spremni da razumemo.
Primjedbe