Zanimljivosti

"Udala sam se u subotu, a nisam ni slutila da ću toliko plakati na kraju dana svog vjenčanja, da mi neće biti dobro. Nakon što su se gosti razišli, ja i moj muž smo počeli pregledati poklone… koverte i sve što smo taj dan od svojih priajtelja i rodbine dobili. Rukopis na jednoj koverti mi je odmah privukao pažnju. Bio je to rukopis moga djeda. Odmah sam odlučila da provjerim koliko novca mi je djed dao za moju sretnu budućnost, a kada sam otvorila zaprepastila sam se. 5 eura je bilo… samo, ali onda sam vidjela da je u koveri i pismo. Izvadila sam ga i počela čitati, a na prvoj rečenici su mi krenule suze na oči. Napisao mi je da je taj dan bio najponosniji i najsretniji čovjek na svijetu, jer gledao kako postajem samostalna žena, kako počinjem da gradim svoju porodicu. “Cijeli bih ti svijet poklonio kad bih mogao, ali nemam više, ne mogu… Odvojio sam ovoliko…” Iskreno u prvi trenutak sam se razočarala, osjećala poniženom… nije zbog novca, već sam u tom trenutku osjeća...

"Kad su me izveli iz rodilišta, niko nije došao po mene..."

Zvala se Anđela. Imala je 24 godine kad je rodila sina. Otac djeteta je nestao čim je saznao da je trudna. Roditelji su joj okrenuli leđa jer "nije znala čuvati obraz kuće". Porodila se sama. U maloj bolnici, u sobi bez cvijeća, bez posjete, bez ijednog zagrljaja. Sestre su joj tiho prilazile, spuštale poglede. Nisu imale šta reći. Kad je došao dan otpusta, sve majke su redom izlazile iz sobe, u zagrljaj muževa, roditelja, sa balonima i nosilicama, veselim uzvicima i suzama radosnicama. A Anđela? Sjedila je na ivici kreveta, držeći sina u starom ćebencetu, gledajući u vrata. Čekala je. Satima. Jedna starija sestra je šaptala: "Dušo, jesi li sigurna da neko dolazi po tebe?" Ona je klimnula, iako nije imala koga da zovne. Kad su ugasili svjetla na hodniku, neko je prišao tiho i rekao: "Možete ostati još jednu noć… samo da vidimo šta ćemo." U tom trenutku, došla je čistačica. Mirjana. Žena od 60-ak godina, sijede kose i toplih očiju. Tiho joj je ...

PRIČA: Čovjek kojem je žena rodila tri kćerke

"Poznajem čovjeka kojemu je žena rodila tri kćerke zaredom. On to nije mogao podnijeti i ostavio je i nju i djecu. Oženio je drugu, ova zatrudnila i kad je saznao da nosi muško dijete, došao je prvoj ženi na vrata, izvrijedjao je i rekao kako je nesposobna a da je sadašnja prava i da će mu podariti sina. Nažalost, sin se rodio kao 100%-tni invalid. Danas, prva žena kolicima vozi zdrave unučiće, a on vozi odraslog sina invalida. Ned’o Bog nikom, jer djeca nisu kriva." (Ispovesti.com)

MOJ SIN SE OŽENIO, A ONDA ME IZBACIO IZ KUĆE – RAZLOG ME JE DOTUKAO!

Ceo život sam radila i štedela da mom sinu ništa ne fali. Bila sam samohrana majka, nije bilo lako, ali on mi je bio sve. Odrastao je u dobrog i pametnog mladića, završio školu, zaposlio se, a onda je upoznao nju – devojku zbog koje sam postala nepoželjna u sopstvenoj kući. U početku je bila fina, čak mi je govorila da joj je drago što sam uz njih. Ali kako su se približavali venčanju, sve se promenilo. Počela je da se žali da joj smeta moje prisustvo, da im trebaju "mir i privatnost". Mislila sam – proći će. Ali posle venčanja, moj sin je seo sa mnom i rekao mi: "Mama, treba nam prostor. Možda bi bilo najbolje da pronađeš neki stan." Kao da mi je neko oduzeo tlo pod nogama. Ja, koja sam za njega dala sve, sada sam postala višak. Spakovala sam stvari i otišla. Nisam htela da pravim scene. Ali jedno znam – ono što sam ja radila za njega, on za mene nikad ne bi uradio. Da li sam pogrešila što sam mu sve dala na tacni? Šta biste vi uradili na mom mestu?

Sin je zaboravio na majku, a ona se osvetila ostavljajući mu "smešno" u nasledstvo...

U selu su svi znali da baba Glaša ima sina, ali ga niko nikada nije video. Žena je pričala da, navodno, živi u inostranstvu, ne može da dođe, ali joj svakog meseca šalje novac na karticu. Ljudi su shvatali da baba sve to izmišlja. Jer živi veoma siromašno. Ali, kao i većina naših penzionera, ne žali se na život, srami se. Kaže: “Kada hleb ima na stolu, nema potrebe da branim svoje nezadovoljstvo.” Tako sve sama nosi – mali kućicu, vrt i domaćinstvo koje se sastoji od nekoliko kokošaka. Kada je Glaširi napunilo 80 godina, zdravlje joj je zakazalo. Selo više nije slušalo njene odbijanja pomoći, poslali su joj socijalnog radnika, mladu devojku, Anu. Starica se isprva stidela pred pomoći, skrivala je oči. Potom je shvatila da je Ana njena jedina podrška u tom trenutku. Donosi vodu u kuću i čisti. A kada sprema obrok, starica se ponekad i rasplače – dugo nije jela tako ukusno. U suštini, starica se sprijateljila sa svojom novom poznanicom. Sada je uvek sa nestrpljenjem čeka. Inače, k...

Disclaimer / Terms and Conditions / Privacy Policy

Ovo je fikcija. Imena, likovi, mjesta i događaji ili su plod autorove mašte ili se koriste fiktivno. Svaka sličnost sa stvarnim događajima ili lokalitetima ili osobama, živim ili mrtvim, potpuno je slučajna.

Pokreće Blogger