Znao sam da ne mogu imati decu, ali to nisam rekao ženi. I evo, nakon svadbe, obavestila me da čeka bebu.

Znao sam da ne mogu da imam decu u životu, ali svojoj supruzi to nisam rekao. I tako me je posle venčanja obavestila da čeka dete. onda ja...

Tada sam pomislio: „Kako je to moguće?“

Počelo je još u pubertetu, kada sam se ozbiljno razboleo i lekari su rekli da više neću moći imati decu, osim ako nisam usvojio iz domskog sistema. Tada sam još bio dete, mnogo toga nisam razumeo, a mama je sedela i plakala.

Kasnije sam počeo da izlazim sa devojkama. Uvek sam im iskreno govorio da imam problema sa zdravljem. Nekima to nije smetalo, dok su neki zbog toga raskidali sa mnom. Tako se desilo da sam se zaljubio do ušiju u jednu devojku. Počeli smo da se viđamo, a potom sam joj zaprosio. Nisam želeo da joj kažem da nikada nećemo moći imati decu, plašio sam se da je ne izgubim, nisam mogao da zamislim život bez nje.

Ne znam kako se desilo, ali odmah nakon svadbe, žena mi je obavestila da je trudna. „Venčali smo se pre nekoliko meseci, a ona mi je već stavila roge!“ pomislio sam i smislio plan za osvetu.

Odlučio sam da ne pričam o svom zdravlju pre nego što dete dođe, ćutati o tome što znam za prevaru, a kada se dete rodi, ponosno i bez sažaljenja je ostaviti. Prijatelji su me ubeđivali, govorili su da će dete patiti, da ono nije krivo što mu je majka nevina.

A šta će biti ako žena odluči da se odrekne deteta? Ali bio sam povređen i slomljen, odlučio sam da idem do kraja. I evo, rodila se naša ćerka. Otišao sam u bolnicu da ostavim ženu i kažem sve što mislim o njoj. Žena je sedela na krevetu i ljuljala na rukama anđelčića.

Ćerka je bila toliko lepa da sam izgubio dar govora, uzeo je u ruke, poljubio male prstiće, dok je ona sladko spavala. Nisam mogao da se odrekem ćerke, iako je bila od drugog. Tada je majka odmah uradila test na očinstvo, i rezultat je bio 99,9%. Čuda se zaista dešavaju!