Moj muž i ja smo u braku skoro 20 godina. Imamo sina od 18. Uvek sam mislila da smo prošli sve – i dobro i loše – i da ništa više ne može da me iznenadi.
Ali jesam se prevarila.
Jedne večeri, oko 21h, muž mi je rekao da mora da ide po nekog prijatelja koji mu dolazi iz inostranstva. "Samo ću da ga pokupim i odmah se vraćamo", rekao je. Nisam ni sumnjala u to.
Sat vremena kasnije, čujem vrata. Otvaram da ga dočekam, kad ono – ulazi on... a iza njega devojka, ne više od 25 godina. Ulepšana, namirisana, smeška se kao da dolazi u hotel, a ne u nečiju porodičnu kuću.
I dok sam stajala zabezeknuto, on samo izusti:
– Ovo je Nina. Od danas će živeti s nama. Treba joj pomoć dok se ne snađe.
Pogledala sam ga, pa nju. A onda sam pitala:
– Je li ti to... ljubavnica?
Nije mi odgovorio. Samo je spustio pogled.
Sin je izašao iz sobe i video scenu. Ćutao je, ali sam mu na licu videla sve. I tugu. I bes.
Spakovala sam kofer i otišla kod sestre. I od tada se pitam – kako sam mogla da ne vidim znakove?
Šta biste vi uradili na mom mestu?
Primjedbe