Otkako joj je otac umro, Klara je bila nepoželjna u sopstvenom domu.Njena maćeha, Linda, bila je okrutna i opsednuta ugledom. Nasledila je sve nakon smrti Klarinog oca, ali nije mogla da podnese činjenicu da Klara i dalje živi pod istim krovom.
I zato je smislila plan.Plan da je ponizi pred svima.Natjeraće je da se uda za prosjaka.I ne za bilo koga – već za čoveka kojeg je našla na pijaci, odevenog u dronjke, raščupanog i prljavog.
Platila mu je da odglumi muža, samo da bi Klara bila predmet podsmeha.Klara je plakala celu noć kada je saznala.„Udaćeš se,“ Linda je siknula, „ili ti i tvoj bolesni brat možete na ulicu. Tvoj otac vam nije ostavio ništa.“
I tako je Klara, slomljenog srca, pristala.Dan venčanja stigao je. Crkva je bila puna – ali niko nije došao da slavi. Ljudi su došli da gledaju predstavu.A onda su se vrata otvorila.
Prosjak je kročio unutra. Izgledao je baš onako kako je Linda planirala – prljav, neuredan, zapušten. Ali kada je prišao oltaru i uhvatio Klarinu ruku, naglo se nagnuo i šapnuo:„Veruj mi.“
Pre nego što je Klara mogla da odgovori, sve je utihnulo. Sveštenik je podigao glas i izgovorio rečenicu koja je trebalo da zapečati njihovu sramotu:„Ako neko ima razlog da se ovaj brak ne sklopi, neka sada kaže.“Prosjak se okrenuo ka masi i progovorio.„Moje ime,“ rekao je glasno i jasno, „nije ono što mislite.“
Šapat je prošao crkvom.„Ja sam Elias Thorn, direktor Thorne Global Holdings,“ nastavio je, „i živim inkognito već šest meseci.“Linda je ustala, lica belog kao kreč. „Š… šta to pričaš?!“
Elias ju je pogledao, potpuno smiren. „Platili ste me da ponizim vašu pastorku. Ali ono što niste znali je da već mesecima pomažem u prihvatilištu gde Klara volontira. Tamo sam je upoznao. Tamo sam video kakvo je zaista vaše srce.“
Klara je zurila u njega, šokirana. „Ti si znao sve vreme?“Elias se nasmešio. „Da. I znao sam da neću dopustiti da ti ovo urade.“Okrenuo se ka okupljenima. „Ona je mislila da se udaje za prosjaka. Ali danas se udaje za čoveka koji je voli. Koji je video njenu dobrotu kad nije znala ko sam ja.“
Murmur u publici pretvorio se u tiho odobravanje. Čak je i sveštenik izgledao kao da zadržava osmeh.Linda je drhtala. „Ne možeš to da uradiš! Ovo je bila moja ceremonija!“
„Ne,“ Elias je rekao mirno. „Ovo je Klarin život. A vi ste upravo izgubili moć da ga kontrolišete.“Klara je pogledala Lindu, a zatim uzela Elijasovu ruku. Prvi put nakon očeve smrti, osetila je da ima nekoga uz sebe.
„Želim da se udaš za mene, ali iz ljubavi – ne iz ucene,“ rekao je Elias.Klara je klimnula. „Da.“Linda je istrčala iz crkve, crvena od besa. Ljudi su je gledali sa gađenjem.
Sveštenik se nakašljao i nastavio ceremoniju. Ovog puta – Klara je izgovorila „da“ sa osmehom.Kad su izašli iz crkve, sunce je izbilo iza oblaka – kao da je i nebo slavilo.
Primjedbe