Poljubila je svog milijardera poslodavca da mu spasi život… Ali kada je otvorio oči… niko nije mogao da veruje šta je potom rekao.

Služavka je poljubila svog milijardera poslodavca da mu spasi život… ali ono što se potom dogodilo šokiralo je sve.

Usne milijardera postale su plave, i svi su ga posmatrali kako umire.

Katherina je ispustila svoju krpu. Metalni zvuk odjeknuo je po mermernom podu sale za sastanke, ali se niko nije okrenuo prema njoj. Sedmorica muškaraca u skupim odelima stajala su nepomično, zureći u poslodavca koji je ležao na podu. Michael Owen, najmlađi milijarder Zapadne Afrike, više nije disao.

Tri meseca Katherina je bila nevidljiva služavka u ovoj sjajnoj staklenoj kuli. Niko je nije primećivao, niko je nije prepoznavao; bila je deo nameštaja, duh koji je postojao samo kada bi neka mrlja ostala nečista. Ali u tom trenutku, bila je jedina koja se pomerala.

Gurnula je rukovodioce i kleknula pored njega. Srce joj je tuklo toliko jako da ga je čula u svojim ušima. Stavila je dva prsta na njegov vrat, tražeći puls. Ništa.

Onda se setila besplatnog kursa prve pomoći kojem je prisustvovala samo zato što su na kraju delili hleb. Glas instruktora odjeknuo je u njenoj glavi: „Kad svi paniče, mora neko da deluje.“

Katherina je nagnula Michaelovu glavu unazad, pokrila mu nos i duvala mu vazduh u usta. Jedanput. Drugi put. Zatim je ukrstila prste i počela snažno da pritiska njegova prsa, brojeći naglas. Znoj joj je tekao niz slepoočnice; ruke su joj gorele.

„Šta joj radite?“ viknuo je neko.
„Maknite je od gospodina Owena!“ naredio je drugi.

Ali Katherinine ruke nisu stale. Trideset pritisaka. Dva udaha. Trideset pritisaka.
„Molim… molim, radi…“ promrmljala je.

Zvuk koji je potom usledio bio je slab, ali neosporan: hropot. Michaelova prsa su se iznenada podigla i Katherina se ukočila. Na trenutak, tišina je ispunila salu za sastanke. Zatim je nastao haos.
„Diše!“ viknuo je jedan od rukovodilaca.
„Pozovite hitnu pomoć!“ zavikao je drugi, dok je Katherina ustuknula, drhteći i držeći ruke na ustima.

Michael Owen, nedodirljivi milijarder kojeg je grad sa divljenjem posmatrao izdaleka, upravo je vraćen u život od strane nevidljive čistačice.

Hitna pomoć je stigla nekoliko minuta kasnije i odvela je sa strane. Stajala je tamo, drhteći, bleda, širom otvorenih očiju. Srce joj je divljački tuklo, ne zbog same akcije, već zbog šapata koji je već čula:

„Ko misli da je ona?“
„Služavka koja ljubi svog šefa? Kakva očajnost!“
Jedan je čak sa prezirom promrmljao:
„Možda je to bio njen plan da se obogati.“

Suze su joj zasuzile oči, ali nije rekla ništa. Tiho se vratila svojoj krpi, uniforma joj bila natopljena znojem i sramotom. Hitna je odvela Michaela, i nekoliko minuta kasnije, sala je ponovo bila prazna.

Pre nego što su otišli, šef obezbeđenja se okrenuo prema njoj i hladno rekao:
„Ne dolazi sutra. Odsečenje ljudskih resursa će te kontaktirati.“

Te večeri, Katherina je sedela na svom uskom krevetu u malom dvosobnom stanu, oči uperene u telefon. Majka ju je pozvala da pita kako je prošao rad, a ona je lagala:
„Sve je u redu, mama.“

Ali duboko u sebi, znala je da je gotovo. Spasila je život… i izgubila posao zbog toga.

Nije spavala te noći. Njeno telo je drhtalo, oživljavajući trenutak: toplinu njegovih usana, odsustvo života na njegovom licu, iznenađenje u očima svih. Uradila je ono što niko drugi nije smeo. Ali u svetu u kojem je živela, to se nije zvalo hrabrošću, već smelošću.

Sledećeg jutra, otišla je do vrata kompanije da uzme poslednju platu. Čuvari su joj odbili ulaz.
„Naredbe odozgo“, rekli su.

Katherina se okrenula da ode, ali elegantni crni automobil je naglo stao pored nje. Zatamljeni prozor se polako spustio… i on je bio tu.
Michael Owen. Bled, slab, ali živ. Njegov pogled je bio toliko intenzivan da ju je paralisao.

„Ti“, rekao je tiho, hrapavim ali odlučnim glasom. „Uđi u auto.“

Čuvari su se iznenađeno pogledali, a Katherino srce je tuklo dok se približavao.
„Gospodine, ja… nisam htela…“
„Spasila si mi život“, prekinuo ju je bez skidanja pogleda. „Sada je red da ja spasem tvoj.“

Oklijevala je na trenutak, zatim ušla. Vrata automobila su se zatvorila, izolirajući je od sveta koji ju je prezirao. Unutar auta, milijarder se okrenuo prema njoj i promrmljao: „Od sada tvoj život više nikada neće biti isti.“