Preskoči na glavni sadržaj

Zanimljivosti

Pretraži ovaj blog

Home
MAČKE
PSI
KONJI
ZANIMLJIVOSTI
Poučne Priče
Kontakt

Postovi

Ne smijete da je tjerate: Kada vam mačka dođe na kućni prag, čućete ovakve vijesti!

dana lipnja 30, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

Muškarac je oženio prelijepu djevojku,koju je mnogo volio.

dana lipnja 30, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

“Prije par mjeseci, moj najbolji prijatelj je otišao u Njemačku…”

dana lipnja 30, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

“Naše prve komšije su teška sirotinja…”

dana lipnja 30, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

Sinoć sam se probudila oko 2 sata i vidim da mi nema muža u krevetu

dana lipnja 30, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

ZA SVE ONE MAJKE KOJE NEPRESTANO STREPE NAD SVOJOM DJECOM: Kad pročitete ovaj tekst, shvatićete VELIKU GREŠKU

dana lipnja 29, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

Snaha i brat su se uselili u našu kuću.

dana lipnja 28, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

"4 meseca se kidam oko majke."

dana lipnja 28, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

“Konačno sam, u svojoj 34-oj godini uspio da stvorim uslove da odvedem svoje roditelje u kupovinu

dana lipnja 28, 2025

Dohvati vezu
Facebook
X
Pinterest
e-pošta
Druge aplikacije

FB Stranica

Popularno

"Udala sam se u subotu, a nisam ni slutila da ću toliko plakati na kraju dana svog vjenčanja..."

"Udala sam se u subotu, a nisam ni slutila da ću toliko plakati na kraju dana svog vjenčanja, da mi neće biti dobro. Nakon što su se gosti razišli, ja i moj muž smo počeli pregledati poklone… koverte i sve što smo taj dan od svojih priajtelja i rodbine dobili. Rukopis na jednoj koverti mi je odmah privukao pažnju. Bio je to rukopis moga djeda. Odmah sam odlučila da provjerim koliko novca mi je djed dao za moju sretnu budućnost, a kada sam otvorila zaprepastila sam se. 5 eura je bilo… samo, ali onda sam vidjela da je u koveri i pismo. Izvadila sam ga i počela čitati, a na prvoj rečenici su mi krenule suze na oči. Napisao mi je da je taj dan bio najponosniji i najsretniji čovjek na svijetu, jer gledao kako postajem samostalna žena, kako počinjem da gradim svoju porodicu. “Cijeli bih ti svijet poklonio kad bih mogao, ali nemam više, ne mogu… Odvojio sam ovoliko…” Iskreno u prvi trenutak sam se razočarala, osjećala poniženom… nije zbog novca, već sam u tom trenutku osjeća...

"Kad su me izveli iz rodilišta, niko nije došao po mene..."

Zvala se Anđela. Imala je 24 godine kad je rodila sina. Otac djeteta je nestao čim je saznao da je trudna. Roditelji su joj okrenuli leđa jer "nije znala čuvati obraz kuće". Porodila se sama. U maloj bolnici, u sobi bez cvijeća, bez posjete, bez ijednog zagrljaja. Sestre su joj tiho prilazile, spuštale poglede. Nisu imale šta reći. Kad je došao dan otpusta, sve majke su redom izlazile iz sobe, u zagrljaj muževa, roditelja, sa balonima i nosilicama, veselim uzvicima i suzama radosnicama. A Anđela? Sjedila je na ivici kreveta, držeći sina u starom ćebencetu, gledajući u vrata. Čekala je. Satima. Jedna starija sestra je šaptala: "Dušo, jesi li sigurna da neko dolazi po tebe?" Ona je klimnula, iako nije imala koga da zovne. Kad su ugasili svjetla na hodniku, neko je prišao tiho i rekao: "Možete ostati još jednu noć… samo da vidimo šta ćemo." U tom trenutku, došla je čistačica. Mirjana. Žena od 60-ak godina, sijede kose i toplih očiju. Tiho joj je ...

"Kad je otac umro, svi su mislili da će kuća pripasti bratu. A onda je advokat pročitao pismo koje je sve promijenilo."

Cijelog života sam bila “ona tiha”. Moj brat – zlatni sin. Sve mu se opraštalo. I kad je napustio školu, i kad je prokockao pola tatinog novca, i kad je jednom udario tatu jer mu nije htio dati još. Mama je šutjela. Ja sam šutjela. Samo je otac gledao daleko, u zid. Brinula sam se o njima kad su ostali sami. Ja sam im kuhala, čistila, vodila ih doktorima. Brat bi došao jednom mjesečno – da pokupi penziju. Kad je otac pao u postelju, bio je tih. Ali svaki put kad bih mu mijenjala jastuk, stisnuo bi mi ruku. Jednom je rekao: “Ti si moja kuća.” Nisam to zaboravila. Kad je preminuo, brat je odmah okupio rodbinu, zvao advokata, iznosio planove: - “Kuću ćemo prodati. Ja uzimam gornji sprat, sestri može šupa ako hoće.” Sjela sam u ćošak i šutila. Nisam očekivala ništa. Navikla sam. A onda je advokat izvukao žutu kovertu. - “Ovo je otac lično donio prije tri mjeseca. Rekao je da se pročita tek nakon sahrane.” Brat se nasmijao. - “Ma to je nešto formalno.” Ali pismo je glasilo ovako: ...

"KADA SAM VIDELA KOGA JE DOVEO KUĆI, SRCE MI JE PUKLO – NIKADA NEĆU ZABORAVITI TAJ TRENUTAK"

Moj muž i ja smo u braku skoro 20 godina. Imamo sina od 18. Uvek sam mislila da smo prošli sve – i dobro i loše – i da ništa više ne može da me iznenadi. Ali jesam se prevarila. Jedne večeri, oko 21h, muž mi je rekao da mora da ide po nekog prijatelja koji mu dolazi iz inostranstva. "Samo ću da ga pokupim i odmah se vraćamo", rekao je. Nisam ni sumnjala u to. Sat vremena kasnije, čujem vrata. Otvaram da ga dočekam, kad ono – ulazi on... a iza njega devojka, ne više od 25 godina. Ulepšana, namirisana, smeška se kao da dolazi u hotel, a ne u nečiju porodičnu kuću. I dok sam stajala zabezeknuto, on samo izusti: – Ovo je Nina. Od danas će živeti s nama. Treba joj pomoć dok se ne snađe. Pogledala sam ga, pa nju. A onda sam pitala: – Je li ti to... ljubavnica? Nije mi odgovorio. Samo je spustio pogled. Sin je izašao iz sobe i video scenu. Ćutao je, ali sam mu na licu videla sve. I tugu. I bes. Spakovala sam kofer i otišla kod sestre. I od tada se pitam – kako sam mogla...

MOJ SIN SE OŽENIO, A ONDA ME IZBACIO IZ KUĆE – RAZLOG ME JE DOTUKAO!

Ceo život sam radila i štedela da mom sinu ništa ne fali. Bila sam samohrana majka, nije bilo lako, ali on mi je bio sve. Odrastao je u dobrog i pametnog mladića, završio školu, zaposlio se, a onda je upoznao nju – devojku zbog koje sam postala nepoželjna u sopstvenoj kući. U početku je bila fina, čak mi je govorila da joj je drago što sam uz njih. Ali kako su se približavali venčanju, sve se promenilo. Počela je da se žali da joj smeta moje prisustvo, da im trebaju "mir i privatnost". Mislila sam – proći će. Ali posle venčanja, moj sin je seo sa mnom i rekao mi: "Mama, treba nam prostor. Možda bi bilo najbolje da pronađeš neki stan." Kao da mi je neko oduzeo tlo pod nogama. Ja, koja sam za njega dala sve, sada sam postala višak. Spakovala sam stvari i otišla. Nisam htela da pravim scene. Ali jedno znam – ono što sam ja radila za njega, on za mene nikad ne bi uradio. Da li sam pogrešila što sam mu sve dala na tacni? Šta biste vi uradili na mom mestu?

Disclaimer / Terms and Conditions / Privacy Policy

Ovo je fikcija. Imena, likovi, mjesta i događaji ili su plod autorove mašte ili se koriste fiktivno. Svaka sličnost sa stvarnim događajima ili lokalitetima ili osobama, živim ili mrtvim, potpuno je slučajna.

Pokreće Blogger

Copyright © 2024