Brat je hteo da me proglasi "ludom" da bi uzeo roditeljsku penziju i stan, a onda sam u njegovom telefonu našla snimak koji je slučajno sam napravio

Moj brat, Milan, oduvek je bio "zlatno dete". Majka i otac su mu sve obezbedili, a ja sam bila ta koja je ostala u kući da ih neguje do poslednjeg daha. Kada su preminuli, ostavili su mi pravo na porodičnu penziju i stan, jer ja zbog bolesti nikada nisam mogla da radim puno radno vreme.

Milan se s tim nije mirio. "Tebi ne treba toliko novca, Milice. Ti si ionako... nestabilna. Bolje bi bilo da ja vodim tvoje finansije", govorio bi sa onim lažnim, ljigavim osmehom.

Prošlog meseca je počeo da dovodi "prijatelje lekare" na kafu. Postavljao mi je čudna pitanja, provocirao me da planem, a onda bi krišom beležio moje reakcije. Shvatila sam šta planira – hteo je da me proglasi poslovno nesposobnom i smesti u ustanovu, kako bi se on uselio u stan i krčmio penziju.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Jedne večeri, Milan je zaboravio telefon na stolu u kuhinji dok je išao do prodavnice. Telefon je vibrirao – stigla je poruka od njegove žene: "Jesi li je snimio kako vrišti? Sudija traži dokaz da je opasna po okolinu."

Ruke su mi zadrhtale. Ušla sam u galeriju, ali umesto snimka gde ja "vrištim", našla sam nešto što Milan očigledno nije stigao da obriše.

Bio je to snimak od pre tri dana, napravljen iz njegovog džepa. Kamera je bila okrenuta ka stolu, ali se zvuk čuo kristalno jasno. Milan je pričao sa svojim advokatom u našoj dnevnoj sobi:

"Slušaj, ona nije luda, čak je i previše normalna. Moraćemo da joj sipamo one kapi u čaj pre nego što dođe komisija. Kad počne da priča nepovezano i da joj se vrte oči, doktor će potpisati šta god treba. Stan vredi 150 hiljada, isplatiće se taj rizik."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Nisam plakala. Osetila sam hladnoću kakvu nikad pre nisam poznavala. Prebacila sam snimak na svoj mejl, a telefon vratila na sto tačno u milimetar gde je stajao.

Sutradan, Milan je došao sa "čajankom". Smeškao se, nudio mi šolju mirisnog čaja od kamilice.

"Popij, Milice, smiriće ti živce, vidim da si napeta", rekao je blago.

Uzela sam šolju, ali je nisam prinela usnama. Samo sam iz džepa izvukla svoj telefon i pustila snimak na najjače.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Tišina koja je zavladala bila je teža od olova. Milan je prebledeo, šolja mu je ispala iz ruke i razbila se o pod. Te kapi, koje je namenio meni, sada su se širile po tepihu.

"Znaš li šta je najbolje, Milane?", rekla sam mirno. "Advokat sa snimka je već dobio poziv od komore, a snimak je upravo stigao u policijsku stanicu. Nećeš ti voditi moje finansije. Ti ćeš voditi računa o tome kako da preživiš u zatvorskoj ćeliji zbog pokušaja trovanja i prevare."

Izbacila sam ga iz kuće bez ičega, baš onako kako je on planirao da izbaci mene. Danas, kad god pijem čaj, pijem ga sama i u miru, znajući da sloboda nema cenu, a da se porodična zmija prepozna pre nego što ujede.