Otac je sazvao porodični ručak da nam saopšti testament, a kad je pročitao prvu rečenicu, shvatila sam zašto je brat sve vreme krio osmeh

Moj otac je bio čovek od reči, stare škole. Ceo život je proveo gradeći imperiju – tri prodavnice, stan u centru i kuću na tri sprata. Ja sam mu bila desna ruka. Dok je moj brat Marko trošio novac po klubovima i "tražio sebe" u tridesetim godinama, ja sam vodila knjige, radila sa dobavljačima i ostajala do ponoći u magacinu.

"Ti si moja lavica, Milice, tebi otac sve veruje", govorio bi mi dok bi me tapšao po ramenu.

Prošle nedelje nas je sve pozvao na ručak. Rekao je da mu je zdravlje narušeno i da želi da "reši stvari dok je još pri svesti". Marko je došao u novom odelu, neobično ljubazan, sipao nam je vino i stalno se smeškao. Osetila sam mučninu u stomaku.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Otac je izvadio kovertu i počeo da čita:

"Svojoj kćerki Milici, koja je godinama radila uz mene i bila stub ove porodice, ostavljam..." – tu je zastao i duboko uzdahnuo – "...ostavljam svoju neizmernu zahvalnost i blagoslov. Ali imovinu, sav novac i posao, ostavljam svom sinu Marku, kao jedinom nasledniku muške loze, da nastavi prezime kako dolikuje."

Čaša mi je iskliznula iz ruke i razbila se o pod. Gledala sam oca, čoveka kojem sam dala svoje najbolje godine, očekujući da će reći da je to šala. Ali on me nije ni gledao.

"Ali tata, ja sam radila za troje, Marko nije znao ni gde su ključevi od prodavnica do juče!" – vrisnula sam, dok mi je knedla u grlu gušila glas.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Marko je tada polako spustio čašu i rekao: "Seko, nemoj da dramiš. Tata zna šta je red. Ti ćeš se udati, otići u drugu kuću... Zašto bi naše bogatstvo išlo tvom mužu?"

Tada sam shvatila. Marko mu je nedeljama punio glavu tim pričama o "muškoj lozi" i "čuvanju prezimena". Ali to nije bio kraj. Otac je dodao i poslednju stavku:

"Milice, tebi ostavljam staru vikendicu na planini, onu što je još od tvoje bake."

Svi su znali da je ta vikendica ruševina bez struje i vode. Ustala sam od stola bez reči. Ali, kad sam stigla tamo tri dana kasnije, želeći samo da pobegnem od svih, našla sam nešto u podu ispod bakinog kreveta.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Baka je očigledno znala kakav joj je sin, a kakav unuk. U staroj limenoj kutiji nije bio novac. Bio je to ugovor o vlasništvu nad zemljištem na kojem je tata sagradio svoje dve najveće prodavnice. Zemlja nikada nije bila njegova – baka ju je prepisala direktno meni još kad sam bila dete, a on je to godinama krio.

Sada, dok Marko planira kako će trošiti "svoje" nasledstvo, ja u rukama držim papir koji može da sruši čitavu očevu imperiju jednim jedinim pozivom advokatu. Pitanje je samo – da li da im srušim sve, ili da ih pustim da uživaju u laži dok im ne zakucam na vrata sa nalogom za iseljenje?