Prodavala sam prve jagode iz svoje bašte da bratu kupim patike za maturu, a onda mi je bahata žena u "mercedesu" srušila gajbicu i nasmejala mi se u lice

Stajala sam na ivici trotoara, odmah pored velike pijace. Imala sam samo tri gajbice onih pravih, mirisnih domaćih jagoda koje smo brat i ja brali od pet ujutru, dok je rosa još bila na lišću. Trebalo mi je samo tri hiljade dinara – tačno onoliko koliko su koštale patike koje je moj brat gledao u izlogu mesecima.

Sunce je pržilo, a ja sam svaku jagodu pažljivo čistila krpicom da izgledaju savršeno. Tada je uz sam trotoar zakočio beli "mercedes". Prozorsko staklo se polako spustilo, a miris skupog parfema nadjačao je miris mog voća.

"Pošto su te jagode, mala? I zašto stoje tu na prašini, sigurno su pune bakterija", procedila je žena sa prevelikim naočarima za sunce, ne skidajući pogled sa svog telefona.

"Domaće su, gospođo, neprskane. Šeststo dinara je kilogram", rekla sam ljubazno, nadajući se da će kupiti bar jednu mericu.

"Šeststo? Pa ti nisi normalna! U marketu su trista. Evo ti dvesta dinara za celu gajbicu, i budi srećna što ću ih uopšte uzeti", rekla je i pružila ruku ka mojoj najboljoj gajbici.

"Žao mi je, gospođo, to je premalo. Radili smo celo jutro...", pokušala sam da objasnim, ali me je ona prekinula pokretom ruke.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Ma daj, ne glumi tu mučenicu", rekla je besno, otvorila vrata auta tako naglo da je udarila pravo u moju improvizovanu tezgu. Gajbica je poletela u vazduh, a moje prelepe, crvene jagode završile su smrskane pod njenim točkovima i na asfaltu.

"Eto, sad ne vrede ništa. Vidiš šta si uradila svojom tvrdoglavošću?", nasmejala se, nagazila gas i ostavila me u oblaku prašine, dok je crveni sok od jagoda ličio na rane po putu.

Sela sam na ivicu trotoara i počela da plačem. Sav naš trud, bratove patike, sve je bilo uništeno u sekundi nečijeg hira.

Tada je pored mene stao stariji kamionet, sav izgreban i prašnjav. Iz njega je izašao čovek u radnom odelu, sa rukama crnim od zemlje. Video je smrskano voće i mene kako jecam.

"Šta je bilo, kćeri? Ko ti je ovo uradio?", pitao je blago.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Ispričala sam mu sve. On je ćutao, a onda je pogledao u preostale dve gajbice koje su ostale čitave.

"Znaš li ti ko sam ja?", upitao je. "Ja sam vlasnik lanca poslastičarnica u ovom gradu. Jutros mi je dobavljač otkazao jer mu je gradski moćnik ponudio više novca. Trebaju mi jagode za svadbu od petsto zvanica koja počinje za tri sata."

Izvadio je novčanik i iz njega izvukao tri novčanice od po pet hiljada dinara.

"Evo, uzimam ove dve gajbice. A onih šeststo dinara što si tražila? To zaboravi. Ovo je za tvoj trud i za to što nisi dala na sebe onoj ženi u 'mercedesu'. A sad, spakuj se, idemo do tvoje kuće. Kupujem sve što imaš u bašti, i to po mojoj ceni, ne tvojoj."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Dok smo se vozili ka mojoj kući, prošli smo pored onog belog "mercedesa". Stajao je sa strane, sa probušenom gumom, baš onom kojom je prešla preko mojih jagoda. Žena je besno mahala rukama, pokušavajući da zaustavi nekoga da joj pomogne.

Moj novi prijatelj je samo zatrubio i dobacio joj kroz prozor: "Pazite, gospođo, asfalt je klizav od soka jagoda. Kažu da se sreća ne gradi na tuđoj muci!"

Te večeri, moj brat je imao najlepše patike na maturi, a ja sam naučila da sunce uvek ogreje one koji se ne plaše da uprljaju ruke, dok oni koji gaze druge uvek na kraju ostanu pokvareni na putu.