“Skuhala sam ručak, a muž je rekao da mu se gadi… tek kad sam oprala suđe, našla sam poruku ispod tanjira.”

“Skuhala sam ručak, a muž je rekao da mu se gadi… tek kad sam oprala suđe, našla sam poruku ispod tanjira.”

Bio je to običan utorak.

Ni praznik, ni rođendan.
Ali ja sam ustala rano i odlučila da napravim nešto posebno.

Pileća supa.
Pohovano meso.
Krompir salata.

Sve kako on voli.

Kad je došao s posla, bio je čudan.
Nije me ni pogledao kako treba.

Sjeo je, probao zalogaj… i samo rekao:

— “Opet isto?”

Osjetila sam kako mi stomak tone.

— “Pa… voliš to.”

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

On je odgurnuo tanjir.

— “Dosadilo mi je. Sve isto. Ručak isti, kuća ista, život isti.”

Ustao je, uzeo jaknu i izašao bez još jedne riječi.

Vrata su se zalupila.

Stajala sam sama u kuhinji.
Nisam plakala odmah.
Samo sam počela skupljati tanjire.

Možda je stvarno problem u meni…
Možda sam postala dosadna…

Kad sam uzela njegov tanjir da ga operem — nešto je šušnulo.

Ispod tanjira bila je presavijena cedulja.

Pomislila sam da je račun iz prodavnice.

Otvorim.

Na papiru samo jedna rečenica:

“Izvini što sam morao odglumiti da mi se ne sviđa. Ako ovo čitaš, znači da sam već otišao po iznenađenje.”

Srce mi je počelo lupati.

U tom trenutku — zvono.

Otvorim vrata.

On stoji…

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

a iza njega djevojčica.

Mršava. Drži malu torbu.
Gleda u pod.

— “Ko je ovo?” šapnula sam.

On proguta knedlu.

— “Moja kćerka.”

Svijet mi se srušio.

— “Šta…?”

— “Prije tebe. Nisam znao da postoji. Majka joj umrla prošle sedmice. Socijalno me našlo.”

Djevojčica je podigla oči.

I tiho rekla:

— “Rekli su da ovdje živi moj tata…”

Nisam mogla govoriti.

On samo prošapta:

— “Prepao sam se. Nisam znao kako da ti kažem. Zato sam izašao… da je dovedem.”

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Djevojčica je pogledala prema kuhinji.

— “Miriše lijepo…” rekla je.

Suza mi je skliznula niz obraz.

Okrenula sam se prema šporetu.

I rekla:

— “Ručak je još topao. Dođi.”

Sjela je za sto.
Uzela prvi zalogaj… i nasmijala se.

— “Ovo je najbolja supa koju sam ikad jela.”

Muž je spustio glavu i zaplakao.

A ja sam shvatila…
taj ručak koji se njemu “gadila”

postao je prvi ručak naše nove porodice.