Snaja mi je izbacila stvari na ulicu dok sam bila u crkvi, a kad sam se vratila, samo sam joj pružila jedan papir i rekla: "Pakuj se, ti si ovde gost"

Oduvek sam znala da me snaja, Jelena, ne podnosi. Za nju sam bila "staromodna žena sa sela" koja kvari estetiku njenog moderno uređenog života. Moj sin Marko je samo ćutao, gledajući u pod dok bi ona prevrtala očima na moju pitu ili način na koji slažem peškire.

Prošle nedelje, dok sam bila na jutarnjoj službi u crkvi, Jelena je odlučila da "reši problem".

Kada sam se vratila, ispred kapije me je dočekao prizor koji mi je zaustavio dah. Moje stare ikone, kofer sa odećom, pa čak i moj omiljeni fikus koji sam gajila trideset godina – sve je ležalo na trotoaru, na vlažnoj zemlji. Komšije su provirivale iza zavesa, a Jelena je stajala na pragu sa prekrštenim rukama.

"Gotovo je, Milice", rekla je hladno. "Dosta si nam parazitirala na grbači. Marko i ja smo se dogovorili – od danas je ovo naša kuća, a ti imaš sat vremena da skloniš ove dronjke pre nego što pozovem komunalnu."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Marko se pojavio iza nje, bled kao krpa, ne smejući da me pogleda u oči. "Majka, shvati, treba nam prostor za dečiju sobu... snaći ćeš se kod sestre."

Nisam plakala. Zapravo, osetila sam čudan mir. Polako sam prišla svom koferu, otvorila ga i iz tajne pregrade izvukla plavu fasciklu koju sam jutros uzela iz sefa, jer sam predosećala da će ovaj dan doći.

Izvadila sam jedan jedini list papira i pružila ga Jeleni.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Šta je ovo? Neki tvoj stari recept?" podsmehnula se, ali kako su joj oči prelazile preko redova, osmeh joj je polako nestajao. Lice joj je postalo pepeljasto sivo.

"To je Ugovor o raskidu darovanja", rekla sam mirno. "Vidiš, Jelena, pre pet godina, kada sam 'poklonila' ovu kuću Marku, u ugovor je uneta jedna mala, sitna klauzula. Član 14: U slučaju grubog nepoštovanja darodavca ili pokušaja narušavanja njegovog stanarskog prava, darovni ugovor se automatski poništava bez suđenja."

Pogledala sam u sina, pa u nju.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Ova kuća se od ovog trenutka u katastru ponovo vodi isključivo na moje ime. A pošto niste poštovali moju dobrotu, ja sada koristim svoje pravo vlasnika. Jelena, tvoje stvari su već u onim kesama koje si ti spremila za moje. Marko, ti možeš da ostaneš ako se izviniš i počneš da se ponašaš kao sin, ali ona... ona ima deset minuta da izađe kroz ovu kapiju."

Jelena je pokušala da vrisne, da se raspravlja, ali sam samo podigla telefon i počela da biram broj policije. Izašla je besna, vukući svoje dizajnerske kofere preko istog onog trotoara na koji je bacila moju ikonu.

Te večeri, prvi put posle mnogo godina, u kući je vladala tišina. Marko je sedeo u kuhinji i plakao, a ja sam polako vraćala svoje stvari na mesto. Shvatila sam da krov nad glavom nije samo beton i cigla, već poštovanje koje niko ne sme da ti oduzme u rođenoj kući.