Brat mi je javio da je naša stara porodična kuća "izgorela do temelja", a kad sam nakon dve godine slučajno skrenula sa puta, videla sam svetla u prozorima

Moj brat Dragan i ja smo nasledili staru kamenu kuću na moru, jedinu uspomenu na oca. Dogovor je bio da je čuvamo, da deca imaju gde da odu leti. Ja živim u inostranstvu, radim naporno i svake godine sam mu slala novac za porez i održavanje.

Pre dve godine, Dragan me je pozvao, glas mu je drhtao: "Milice, dogodila se tragedija. Požar u selu, zahvatio je i našu kuću. Ništa nije ostalo, samo garež i kamen. Nemoj ni da dolaziš, srce će ti prepući, ja ću to raščistiti kad smognem snage."

Plakala sam danima. Sestričini sam poslala slike zgarišta koje mi je on uslikao (iz daleka, mutne). Prestala sam da planiram letovanja tamo, verujući da je naša istorija postala pepeo.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Prošlog meseca, vraćala sam se sa poslovnog puta i put me je naneo samo par kilometara od našeg sela. Nešto me je vuklo da odem tamo, da bar poljubim taj kamen gde je nekad bio moj dom.

Parkirala sam auto dalje i pešačila uz brdo. Očekivala sam crne zidove i korov. Umesto toga, dočekao me je miris borovine i novi, beli prozori. Kuća nije bila spaljena. Bila je prelepo renovirana, sa novim krovom, bazenom u dvorištu i tablom na kojoj je pisalo: "Vila Dragan – Rezervacije putem Bookinga."

U tom trenutku, iz kuće je izašla grupa stranaca, a za njima moj brat, u beloj košulji, držeći poslužavnik sa šampanjcem. Smejao se, šaleći se sa gostima na lošem engleskom.

Nisam vrištala. Samo sam izvadila telefon i počela da snimam. Prišla sam kapiji baš kad je ispraćao goste.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Dragane, vidi ti to čudo", rekla sam mirno. "Izgleda da je ova naša kuća kao ptica feniks. Izgorela do temelja, a sad ima i bazen?"

Dragan je ispustio čašu. Šampanjac se prosuo po njegovim skupim cipelama. "Milice... ja... hteo sam da ti javim, renovirao sam je od osiguranja, planirao sam da te iznenadim..."

"Od kog osiguranja, Dragane? One polise koju sam ja plaćala, a za koju si rekao da je nevažeća? Ili od novca koji sam ti slala za 'čišćenje gareži' dok si ti kupovao pločice za bazen?"

Izvukla sam papir iz torbe – onaj koji mi je advokat poslao jutros čim sam posumnjala. "Vidiš, pošto kuća zvanično nikada nije bila srušena, a ti si je iznajmljivao kao isključivo tvoje vlasništvo, a da me nisi pitao, upravo si napravio krivično delo prevare suvlasnika."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Milice, nemoj, porodica smo...", počeo je da moli.

"Bili smo porodica dok me nisi sahranio u lažnom požaru", odbrusila sam. "Sada si samo moj poslovni partner koji mi duguje tačno polovinu zarade od ove dve godine, plus polovinu vrednosti vile. Ili ćemo tako, ili će ovi tvoji gosti večeras objašnjavati policiji zašto spavaju u kući koja je predmet sudske plidbe."

Izbacila sam ga iz vile istog popodneva. Dragan je ostao bez "Vile Dragan", a ja sam shvatila da vatra ne uništava uvek dom – ponekad samo spali maske onima koji u njemu žive. Sada u toj kući letuju moja deca, a brat može slobodno da gleda u nju... sa ulice.