Kćerka me je "slučajno" zaključala u podrumu dok je odvodila decu u školu, a ono što sam našla iza starih polica objasnilo je zašto moj unuk nikada ne govori
Moja kćerka Sanja se nakon razvoda vratila kod mene sa mojim osmogodišnjim unukom, Lukom. Luka je bio čudno dete – tih, povučen, a poslednjih godinu dana nije progovorio ni reč. Lekari su govorili da je to "trauma od razvoda", ali meni nešto nije dalo mira.
Pre dva dana, Sanja me je zamolila da siđem u podrum i donesem tegle za zimnicu. Čim sam zakoračila na poslednji stepenik, čula sam škljocaj brave.
"Jao, mama, izvini! Zaglavila su se vrata, a moram brzo da vozim decu, zakasniće! Vraćam se za sat vremena!", povikala je Sanja s druge strane i potrčala ka autu.
- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -
Satima sam sedela u mraku, ali sat vremena se pretvorilo u tri. Da bih prekratila vreme, upalila sam malu sijalicu i počela da pomeram stare police. Iza gomile starih novina, primetila sam vratašca koja nikada ranije nisam videla.
Kada sam ih otvorila, ušla sam u malu prostoriju, tapaciranu sunđerima, kao zvučna izolacija. Unutra je bio samo jedan mali sto, mikrofon i laptop koji je ostao uključen.
Srce mi je stalo kada sam stavila slušalice. Laptop je bio povezan sa skrivenim kamerama u svakoj sobi u kući – uključujući i moju. Ali najgore je bilo u folderu sa imenom "Luka - Projekat".
- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -
Pustila sam poslednji snimak. Na njemu je bila Sanja. Sedela je ispred Luke i mirnim, jezivim glasom mu govorila: "Ako progovoriš i jednu reč pred bakom, baka će se jako razboleti i morati da ode u bolnicu zauvek. Ti ne želiš da baka umre, zar ne? Zato budi mamina tiha senka."
Shvatila sam sve. Moja kćerka nije bila "brižna majka" koja pati zbog nemog deteta. Ona je bila manipulator koji je dete držao u strahu kako bi od mene izvlačila novac za "skupe tretmane" i "specijalne lekare" koji zapravo nisu ni postojali. Novac je trošila na kocku i dugove koje je krila od svih. Luka nije ćutao zbog traume, nego da bi spasao mene.
U tom trenutku, vrata podruma su se otvorila. Sanja je stajala tamo sa onim njenim lažnim, zabrinutim osmehom.
"Jao, mama, izvini, gužva u saobraćaju..."
- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -
Nisam joj dala da završi. Samo sam okrenula laptop ka njoj. Njen osmeh je nestao brže nego senka na suncu.
"Luka je progovorio, Sanja", rekla sam hladno. "Doduše, tvojim glasom sa ovog snimka. Imaš deset minuta da izađeš iz ove kuće. Ako te ikada više vidim blizu mog unuka, ovaj laptop ide pravo u policiju i socijalnu službu. Luka ostaje sa mnom, a ti ideš tamo gde tvoje reči više nikoga neće moći da povrede."
Sanja je pokušala da vrišti, da se pravda, ali sam je samo odgurnula. Otišla sam u dnevnu sobu, gde je Luka sedeo sklupčan. Kleknula sam ispred njega i šapnula: "Baka je dobro, dušo. Možeš da pričaš. Više nas niko neće zaključavati."
Luka me je pogledao, oči su mu se napunile suzama, i prvi put posle godinu dana čula sam najlepši zvuk na svetu: "Bako, gladan sam."
Primjedbe