Negovala sam majku tri godine dok je moja sestra bila "zauzeta", a onda sam iza vrata čula kako je nagovara da prepiše sve njoj jer "ja to radim iz ljubavi, a njoj treba za dugove"

Moja sestra Jasna je oduvek bila "gradska dama". Ja sam ostala na selu, brinula o imanju i poslednje tri g
odine, svaku noć provela pored bolesne majke. Prala sam je, hranila, trpela njene teške trenutke zaborava, dok je Jasna dolazila jednom mesečno, na sat vremena, donoseći mami jeftinu bombonjeru i praveći stotine slika za društvene mreže uz opise: "Moja kraljica, srce me boli što ne mogu češće da budem tu."

Prošlog petka, mislila sam da sam izašla do prodavnice, ali sam se vratila ranije jer sam zaboravila novčanik. Ušla sam tiho. Iz majčine sobe dopirao je Jasnin glas, ali ovaj put nije bio nežan. Bio je oštar, ubedljiv.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Daj, mama, potpiši ovo", govorila je Jasna. "Milica je dobra, ona ne mari za novac. Njoj je dovoljna tvoja ljubav i ova stara kuća. Ali meni treba onaj plac pored puta da ga prodam investitoru. Imam ogromne dugove koje ne možeš ni da zamisliš. Milica ionako nema decu, njoj ništa ne treba. Ako meni ne prepišeš, banka će mi uzeti stan, hoćeš li da tvoja unuka završi na ulici?"

Moja majka je tiho plakala. "Ali Jasna, Milica je ovde dan i noć, ona je zapostavila svoj život zbog mene..."

"Pa to je njena dužnost!", siktala je Jasna. "Ona je ionako žrtva, ona to voli. Samo potpiši ovde, advokat je rekao da je ovako najbolje, da se ona ne opterećuje porezima."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Stajala sam u hodniku, sa ključevima koji su mi se urezali u dlan. Nisam uletela unutra. Otišla sam kod komšije koji je advokat u penziji.

Sutradan, Jasna je ponovo došla, "srećna" što je mama navodno pristala. Izvadila je papire na sto, spremna da proslavi svoju pobedu.

"Maro, kćeri", rekla sam majci pred Jasnom, "stariji advokat je bio jutros. Rekao je da je onaj tvoj stari ugovor o doživotnom izdržavanju koji smo potpisale pre dve godine jedini validan. Pošto sam ja jedini davalac izdržavanja, nikakav novi potpis bez mog prisustva ne vredi ništa."

Jasna je prebledela. "Kakav ugovor? Milice, ti si to krišom uradila?!"

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Nisam krišom, Jasna. Uradila sam to da bih zaštitila mamu od ljudi kao što si ti. Čula sam tvoj razgovor juče. Čula sam kako nazivaš moju ljubav 'dužnošću' i kako planiraš da prodaš krov nad mojom glavom dok ja menjam mami posteljinu."

Izvadila sam drugu fasciklu. "A ovo su dokazi o tvojim kockarskim dugovima koje sam dobila od bivšeg muža. Mama, vidiš li kome si htela da poveriš očevinu?"

Majka je pogledala Jasnu sa takvim razočaranjem da je Jasna samo zgrabila torbu i izletela iz kuće bez reči. Više se nije javila. Ni mami, ni meni.

Danas majka i ja sedimo u bašti. Mirne smo. Jasna je dobila šta je tražila – slobodu od "dužnosti", a ja sam dobila ono što se ne može prepisati testamentom: mirnu savest i majčin osmeh koji više niko ne pokušava da unovči.