Rođaci su se otimali oko dedine vile, a siromašnoj unuci je ostavio samo staru kantu sa farbom i merdevine

Deda Trivun je bio čovek starog kova – bogat, ali ćutljiv. Kada je preminuo, njegovo ogromno imanje na obodu grada postalo je "ratna zona" za njegove sinove i kćeri koji se godinama nisu javljali, a sada su stigli u najskupljim automobilima.

Jedina koja je istinski žalila bila je unuka Jana. Ona je bila studentkinja koja je svakog vikenda dolazila da mu skuva supu i pročita novine, ne tražeći nikada ni dinara.

Poniženje pred svima

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Na čitanju testamenta, nastao je haos. Sinovi su dobili stanove, kćerke nakit i ušteđevinu. Kada je došao red na Janu, advokat je pročitao:

"Mojoj unuci Jani ostavljam staru kantu sa belom farbom, četku i drvene merdevine koje stoje u garaži. Neka okreči zid stare letnje kuhinje pre nego što se imanje proda."

Rođaci su prasnuli u smeh. "Eto ti tvoje dobrote, Jano! Dobila si posao molera, dok mi idemo na more," dobacila je tetka dok je stavljala dedin zlatni prsten na prst.

Poslednji zadatak

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Iako povređena ismevanjem, Jana je odlučila da ispuni dedinu poslednju želju. Uzela je merdevine, otvorila kantu i otišla do trošne letnje kuhinje koju su svi planirali da sruše.

Dok je umakala četku, primetila je da je zid neobično gladak. Na sredini zida, ispod sloja stare prašine, stajala je mala metalna pločica sa natpisom: "Samo oni koji su spremni da uprljaju ruke za mene, zaslužuju da vide šta je unutra."

Šta se krilo iza cigli?

Jana je počela da struže boju i shvatila da se jedna cigla pomera. Iza nje se nalazio mali sef. Ključ? Ključ je bio zalepljen na dnu one "bezvredne" kante sa farbom koju su joj svi ismevali.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Kada je otvorila sef, unutra nije bilo zlata. Bio je to originalni ugovor o vlasništvu nad celim zemljištem na kojem su izgrađeni stanovi koje su rođaci dobili. Deda je u testamentu ostavio stanove, ali je zemljište pod njima (koje vredi deset puta više) ostavio onome ko pristane da uradi poslednji "prljav posao" za njega.

Kraj drame

Kada su rođaci saznali da su postali Janini podstanari i da ona sada odlučuje o sudbini imanja, pesma se promenila. Odjednom su svi postali "ljubazni", ali Jana je naučila lekciju. Prodala je imanje investitoru, a novac uložila u dom za stara lica, nazvavši ga po dedi Trivunu – čoveku koji je znao da se prava vrednost krije tamo gde niko ne želi da pogleda.