Sin ju je smestio u dom jer mu je „smetala u kući“, a kad je umrla, advokat mu je predao ključ koji je krila u staroj knjizi

Goran je bio čovek koji je verovao da se uspeh meri samo kvadratima i brzinom automobila. Njegova majka, Ruža, postala mu je teret onog trenutka kada je počeo da dovodi poslovne partnere u svoj novi, sterilno čisti stan. Njen miris domaće supe i njene stare priče o selu nisu se uklapale u njegov „moderni stil“.

„Majko, tamo će ti biti bolje. Imaš medicinsku negu i ljude svojih godina“, rekao je Goran, ne gledajući je u oči dok je pakovao njene dve torbe i odvozio je u najjeftiniji starački dom na periferiji grada.

Godine zaborava

Ruža ga nikada nije zvala da se žali. Čekala je svaki praznik, nadajući se da će se Goranova senka pojaviti na vratima doma, ali on je uvek bio „prezauzet“. Čak i kada su mu javili da je Ruža preminula, Goran je prvo nazvao agenciju za nekretnine da pita koliko može da dobije za njenu staru, oronulu kuću na kraju sela.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Sastanak sa istinom

Dan nakon sahrane, Goran je otišao kod advokata, očekujući samo formalni prenos vlasništva nad tom bezvrednom kućom. Advokat mu je, umesto dokumenata, na sto spustio staru, debelu knjigu sa požutelim listovima.

„Vaša majka je ostavila ovo za vas. Rekla je da ćete unutra naći odgovor na pitanje koje joj nikada niste postavili“, rekao je advokat hladno.

Goran je nervozno uzeo knjigu, misleći da su unutra samo stari zapisi. Ali, na sredini knjige, stranice su bile pažljivo izrezane tako da formiraju skrivenu pregradu. U njoj se nalazio mali, starinski ključ sa priveskom od crvene trake i jedno pismo.

Pismo iz groba

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

„Sine moj, znam da si se stideo mojih žuljevitih ruku i mirisa kuhinje. Ali te ruke su godinama krile tajnu. Tvoj otac nije ostavio samo dugove. Ostavio je i jedno zemljište koje je nekada bilo močvara, a danas je srce industrijske zone grada. Ja sam to zemljište čuvala, plaćala porez od svoje male penzije i odbijala milionske ponude samo da bih tebi ostavila sigurnost onda kada shvatiš da zidovi stana nisu dom. Ključ je od sefa u staroj kući, onog sakrivenog iza stare porodične slike.“

Gorka spoznaja

Goran je odjurio u staru kuću. Iza slike je pronašao mali zidni sef i u njemu vlasničke listove koji su vredeli milione o kojima je sanjao dok je majku ostavljao u domu da štedi na njenom grejanju.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Shvatio je da je žena koju je smatrao teretom zapravo bila njegov anđeo čuvar. Novac mu više nije donosio radost; svaki evro ga je podsećao na svaki praznik koji je ona provela sama.

Kraj priče

Goran nije prodao zemlju. Na tom mestu je sagradio najmoderniji centar za stara lica u državi, koji je nazvao „Ružin osmeh“. On sam je svake subote sedeo u bašti tog doma, nadajući se da ga odnekud čuje ona kojoj je prekasno rekao „hvala“.