Svekar me je terao da rađam decu jedno za drugim samo zbog dečijeg dodatka, a kad sam mu rekla: "Nisam ja tvoja krava", odgovor me je skamenio

Svekar me je terao da rađam decu jedno za drugim samo zbog dečijeg dodatka, a kad sam mu rekla: "Nisam ja tvoja krava", odgovor me je skamenio

U kuću mog muža ušla sam sa nadom da ću graditi porodicu punu ljubavi. Imali smo već troje dece, jedno drugom do uveta. Bila sam iscrpljena, bleda, sa hroničnim manjkom gvožđa i leđima koja su pucala od nošenja beba. Mislila sam da je troje dece blagoslov i da je vreme da stanemo.

Međutim, moj svekar, čovek koji je upravljao svakim dinarom u kući, imao je drugačiji plan. Svakog jutra uz kafu bi počinjao istu priču.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Vidiš kako je komšija Mile proširio sprat? Ljudi imaju petoro dece, ležu im pare od države, dodaci, pomoći... a ti sediš i odmaraš. Treba nam još barem dvoje, da se zatvori finansijska konstrukcija za traktor", govorio bi hladno, kao da priča o setvi kukuruza.

Moj muž je ćutao. On se nikada nije suprotstavljao ocu. Jednog popodneva, kad je svekar ponovo počeo da računa koliko bi mu "donelo" četvrto i peto dete na mesečnom nivou, mrak mi je pao na oči.

"Slušaj me dobro, Bogdane", rekla sam drhtavim glasom, ali čvrsto. "Ja sam majka tvojim unucima, a ne tvoja krava za rasplod. Moje telo ne može više, i neću da rađam decu da bi ti kupovao gume za traktor i plaćao dugove u kafani! Ovde stavljamo tačku."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Nastala je tišina. Svekar je polako spustio čašu rakije, naslonio se na stolicu i pogledao me pogledom koji me je naježio više od bilo koje psovke. Nasmejao se, ali mu oči nisu trepnule.

"Vidiš, snajo, ti misliš da imaš izbor", rekao je tiho. "Ali ti si zaboravila čiji hleb jedeš. Ako ne budeš 'krava' koja donosi dodatak, bićeš pas lutalica koji nema gde da spava. Već sam se dogovorio sa tvojim mužem — ili ćeš roditi još dvoje, ili ćemo te proglasiti nesposobnom majkom, uzeti ti ovo troje dece da na njih dobijamo socijalnu pomoć, a tebe izbaciti na ulicu bez ičega. Papiri su već kod advokata, onog mog druga iz lova."

Ostala sam bez vazduha. Pogledala sam u muža, nadajući se da će reći da je to bolesna šala. On je samo skrenuo pogled i rekao: "Tako je najbolje, Milice... otac zna matematiku, ne budi teška."

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Tog trenutka sam shvatila — ja nisam bila u porodici, bila sam u kavezu. Ali nisu znali da sam ja, "nemoćna snaja", mesecima skupljala dokaze o njegovim mutnim poslovima i ilegalnoj seči šume kojom se hvalio kad popije.

Izvukla sam telefon iz džepa kecelje. "Bogdane, pošto voliš matematiku, izračunaj koliko godina zatvora donosi tvoj ugovor sa šumarima koji imam snimljen? Ako ja odem iz ove kuće, idem sa decom, a ti ideš tamo gde ti dečiji dodatak neće trebati. Izaberi — ili ćeš pocepati te papire i ostaviti me na miru, ili ćemo se svi zajedno družiti na sudu."

Prebledeo je. Traktor mu više nije bio na pameti. Danas u toj kući vlada mir, ali ne zbog ljubavi, već zbog straha koji on sada oseća prema meni. Naučila sam lekciju: kad te tretiraju kao životinju, pokaži im zube.