Svekrva i snaja su šaputale u kuhinji misleći da spavam: Ono što su rekle o mojoj deci nateralo me je da se spakujem u roku od 10 minuta

Uvek sam se trudila da budem "snaja za primer". Ćutala sam na opaske, pomagala u polju, kuvala dva ručka jer svekrva Bosiljka "ne može svaki dan isto". Verovala sam da smo, uprkos sitnim čarkama, jedna prava porodica. Moj muž Marko je uvek govorio: "Pusti ih, one su takve, ali te vole."

Prošlog petka, vratila sam se ranije s posla zbog jake glavobolje. Ušla sam na prstima, popila lek i legla u spavaću sobu koja je odmah do kuhinje. One me nisu čule.

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

"Mali je isti on, ništa naše nema"

Čula sam zveckanje šoljica za kafu i Bosiljkin prodoran glas. "Vidiš li ti, snajka, kako se Jovana uzdigla? Misli da je bog zna šta jer radi u gradu. A deca... ne znam na koga su onako smušena. Sin joj je isti njen otac, ništa naše, ničega 'Markobogovićevog' u tom detetu nema."

Moja jetrva, žena mog devera, samo se nasmejala onim njenim podlim glasom: "Ma, samo da Marko ne sazna da mu je dete možda i tuđe. Vidiš da se ona stalno čuje sa onim bivšim... Ko zna šta je tu prava istina, a mi je hranimo i trpimo."

Trenutak kada se sve srušilo

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

Zanemela sam. Moja deca, koja su toj ženi bila jedini unuci, nazvana su "smušenim", a moja čast je bačena u blato najgorom mogućom laži. Dok sam ja rintala da bismo renovirali njihovu kuću, one su u toj istoj kući kovale plan kako da mi podmetnu sumnju kod muža.

Ali najgore je bilo ono što je Bosiljka dodala na kraju: "Neka, neka... neka ona ulaže. Kad sredimo sprat do kraja, nahuškaću Marka da se razvede, a decu ćemo već nekako zadržati da nam država ne ukine onaj dodatak. Ona će leteti napolje, a sve će ostati nama."

Povratak bez povratka

- - - Tekst se nastavlja ispod oglasa - - -

U glavi mi je pulsiralo. Nisam plakala. Ustala sam, uzela najveći kofer i počela da bacam stvari u njega. Kada sam izašla u kuhinju, obe su pobledele. Bosiljka je ispustila šoljicu koja se razbila u paramparčad.

"Jovana... pa ti si tu? Mi smo se samo šalile, znaš kako je uz kafu...", zamuckivala je.

Nisam rekla ni reč. Uzela sam decu iz vrtića, zvala Marka i rekla mu: "Biraj – ili se seliš sa mnom u stan koji od sutra iznajmljujem, ili ostaješ sa svojim 'šaljivim' ženama. Ja u ovo zmijsko gnezdo više ne ulazim."

Marko je te večeri izabrao nas, a Bosiljka je ostala u svojoj velikoj, praznoj kući da ispija kafu sa svojom zlobom. Neke reči se ne mogu povući, a neki mostovi se sruše tako brzo da više nikada ne možeš preći preko njih.